Home / Aktuelno u Beogradu / U Beogradu se čuvaju i KAMENČIĆI SA MESECA: Cena im je vrtoglava, a mi smo ih s razlogom dobili NA POKLON

U Beogradu se čuvaju i KAMENČIĆI SA MESECA: Cena im je vrtoglava, a mi smo ih s razlogom dobili NA POKLON

Čak pet kamenčića sa Meseca, koji vrede oko milion dolara, čuvaju se u Muzeju Jugoslavije. Za mnoge posetioce oni su prava atrakcija, a mnogi Beograđani za njih nisu ni čuli!

Foto: Snežana Krstić / RAS Srbija

– Nama je kamen sa Meseca nešto što bi u Luvru bila Monaliza. Izuzetno je redak, pa je i nama to najvredniji predmet. Mnogi koji dođu u muzej zatraže da najpre vide kamen sa Meseca, kako ga slučajno ne bi propustili – priča kustoskinja Katarina Živanović.

Foto: Snežana Krstić / RAS Srbija Kamen koji je donela misija „Apolo 11“

Ono što mnogi ne znaju, to je da se u muzeju čuvaju dva eksponata fragmenata Mesečevog tla – četiri kamenčića koje je donela mislija „Apolo 11“, inače prva misija koja je sa ljudskom posadom sletela na Mesec, a drugi čini jedan kamenčić koji je donela misija „Apolo 17“, poslednja sa astronautima koji su sleteli na Zemljin satelit. Njih je 1970. i 1973. godine Titu na poklon poslao američki predsednik Ričard Nikson. Prvi eksponat je u izložbenom prostoru, a drugi u depou. No, iza kamenčića od jednog grama i pola miliona dolara, krije se čitava priča o šezdesetim godinama i pouka za 21. vek, koju kustosi muzeja žele da sačuvaju i prikažu.

Foto: Arhiv Muzeja Jugoslavije / Promo Kamen koji je donela mislija „Aplolo 17“

– Ne želimo da budemo senzacionalistički muzej, odnosno kabinet retkosti ili kabinet čuda, već više od toga – muzej koji pokušava da afirmiše zaboravljene vrednosti. Ovaj kamen je simbol mira, vere u budućnost, razvoj… Tada se na budućnost gledalo kao na svetlu i izvesnu, a danas se o njoj često govori kao o apokaliptičnoj. Sletanje na Mesec bio je američki poduhvat koji je kod nas tretiran kao poduhvat čitavog čovečanstva. Štampa je govorila o astronautima kao „Mesečevim prijateljima“. Ponovo se, kao u 17. i 18. veku romantizovala priča o Mesecu, a kamenje koje je Tito dobio simbolizovalo je mir i dobru volju. Na Mesecu su ostavljene poruke mira državnika širom sveta, uključujući i Josipa Broza Tita, a sa njega je doneto kamenje. Probajte da pronađete danas neki predmet koji bi simbolizovao mir u celom svetu – priča kustoskinja.

Foto: Arhiv Muzeja Jugoslavije / Promo Tito sa astronautima misije „Apolo 11“

Zajedno sa misijom „Apolo 11“ u svemir i na Mesec poslata je jugoslovenska zastava. Vraćena je nazad, a danas je izložena zajedno sa kamenjem koje se čuva u specijalnoj zaštitnoj opni.

Nešto pre nego što je Nikson poslao Titu kamenje, Beograd su posetila trojica astronauta koja su hodala Mesecom. To je bio period između 18. i 20. oktobra 1969. godine. Tri meseca nakon misije na Mesec, oni su obišli 22 države i taj poduhvat je nazvan „put mira“.

Tito je odlikovao astronaute, odnosno, kako ih je „po ruski“ nazivao, kosmonaute, što je oslikavalo i tadašnji položaj Jugoslavije. Tako, osim neprocenljive simboličke i naučne vrednosti, Mesečev kamen u Beogradu ima i onu istorijsku.

– Jugoslavija je bila jedna od najuglednijih socijalističkih i nesvrstanih zemalja i izuzetno se poštovao jugoslovenski napor u rešavanju bliskoistočne krize. Bila je dobar partner i za Istočni i za Zapadni blok, neko ko može da pomogne i doprinese miru – kaže Katarina Živanović.

Američki i sovjetski pokloni

Vredna foto-dokumentacija boravka američkih astronauta, prva fotografija zemlje viđene ljudskim okom iz svemira, ali i pokloni koji simbolizuju sovjetske pohode nalaze se u zbirci Muzeja Jugoslavije.

Radno vreme od 10 do 18 sati

Muzej Jugoslavije (Ulica Mihaila Mike Jankovića 6) nastao je 1996. godine spajanjem Memorijalnog centra „Josip Broz Tito“ i Muzeja revolucije u Muzej istorije Jugoslavije. Marta ove godine naziv mu je skraćen u Muzej Jugoslavije. Zimsko radno vreme (od 15. oktobra) je od utorka do nedelje, od 10 do 18 sati.

Titova poruka mira

„Neka ovo grandiozno ispunjenje drevnog sna ljudskog roda – stupanje na daleko tlo Mjeseca, tog prvog susjeda svih nas – približi ostvarenje vjekovne težnje čovječanstva da živi u miru, bratstvu i saradnji“.

(Mateja Beljan)

Izvor: Blic

Vezani članci

Beograđanin odbranio diplomski rad u narodnoj nošnji, sad je sve ponovio za master: Filip je car sa Pravnog fakulteta o kom priča ceo grad

U čakširama, pletenim čarapama, sa pojasom oko struka, prslukom, košuljom sa vezom i šajkačom na …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unesi captcha *

Powered by keepvid themefull earn money